sabato, 05 luglio 08 07:42
Има дана кад ме нема,
када све је привид само,
када Овде тако боли
да пожелим да сам Тамо.
Тад говорим празне речи,
тад се смејем туђим смехом,
тад понављам туђе кретње
и не чезнем за утехом
јер утехе за ме нема
онде где је туга била:
не напушта она престо
где се једном зацарила.
Тада будем неко други,
за тренутак ил век цео,
све док радост не освоји
мога срца добар део
па га онда узме нежно
и одјезди ко зна куда,
Тамо - где је све утеха
и где живе само чуда.
Али сада само ћутим
и за пут се тајно спремам -
да ме има Тамо негде
кад ме сад и овде нема.
Виолета Милићевић
Хм...Не сећам се како су изгледале њене сипелице, али се надам да ће се тај филм још који пут репризирати, па бих се тад загледала у њих. Оне моје остале су у ФфМ-у. Много су тога овериле и морале су да се одложе до даљњег, или заувек. Треба поћи и на путеве који захтевају другачије ципелице :-)
А ја јуче наиђем на слику где пише Дороти, али приказане само чарапе без црвених ципелица и насмејем се и сетим се тебе и тога да ћеш скоро кући... Љубим те!
Svima vama koji dolazite na Trg i u mom odsustvu (ostavljajuci komentare ili cekajuci bolje dane za njih) saljem puno toplih pozdrava iz Frankfurta na Majni! Do skorog "gledanja"!
Ne moeš otići sve i da hoćeš. Previše si zakorenila u naše duše.
Hteo bih da budem
bar još jednom rođen
kad ne znam da vodim
da bar budem vođen...
I kada te nema Ti si sa nama!
